Kaziol Козел

Byŭ u babki.
Sivieńki koźlie.
Jon na stajency stajaŭ,
Jon apolinki smaktaŭ.

Dy pajšoŭ toj kaziol,
U lies pahuliaci.
Dy pa jeĺničku,
Pa biareźničku…

Adzin vaŭčok,
Abliezly bačok,
Siem hod liažaŭ,
Kaźlinki žadaŭ..
– Pastoj, koźlie,
Pabarokajemsia…

Dy jak voźmie za rožki,
Dy jak kinie ab doški,
Jak voźmie za chvastok,
Dy jak kinie ab mastok…

Pryšli k babcy.
Smutnyja vieści:
– Ustavaj, babka,
Dy pali piečku,
Dy vary kašku,
Paminaj kazla…

– Ci nia koźlie byŭ?
Ci nia sivieńki?
Jon i droŭcy vaziŭ.
Jon i piečku paliŭ,
Jon vadzicu nasiu,
Jon i kašku varyŭ. –.

Жил у бабки.
Сивенький козлик.
Он стоял в хлеву,
Он сосал очистки.

И пошел тот козел
В лес погулять.
Через ельничек,
Через березничек...

Один волчок,
Облезлый бочок,
Семь лет лежал,
Козлятинки желал..
-- Постой, козел,
Поборемся...

И как возьмет за рожки,
И как кинет о доски,
Как возьмет за хвостик,
И как кинет о мостик...

Пришли к бабке.
Грустные вести:
-- Вставай, бабка,
Да топи печку,
Да вари кашку,
Поминай козла...

-- Разве не козел был?
Разве не сивенький?
Он и дровишки возил.
Он и печку топил,
Он водичку носил,
Он и кашку варил. --.